Đorđe Balašević, neverovatan kantautor i umetnik napustio nas je u 67. godini, a njegov život sem emotivnih stihova zasigurno je obeležila i ljubav prema supruzi Oliveri.
U toku svoje dugogodišnje karijere otpevao je Đorđe Balašević bezbroj emotivnih balada koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Mnogi se pitaju da popularni kantautor daleke 1979. godine nije upoznao svoju suprugu Oliveru, sa kojom je bio četiri decenije u braku i koja je bila njegova najveća podrška, ali i inspiracija bilo ovoliko dobrih i emotivnih balada.
U jednom razgovoru za Blic.rs Đorđe je govorio:
-„Možda bih ja bio srećniji da imam ružnu ženu (smeh). Naravno da ne bih. Napisao sam u jednoj pesmi – moja ljubavnica, saborac i moj najbolji drug. To je ta priča. Lepota nije da dosadi, nego se nekako navikneš na nju. Ona je meni upropastila život zato što nisam mogao da gledam druge devojke, jer nisam mogao da nađem lepšu od nje. I meni je to bio uvek problem… Bili smo negde na nekom koncertu, pa su momci u bendu bili kao malo napaljeni i kažu – mi smo bend koji nikada ne muva ribe. Ja kažem: „Muvajte“. Oni pitaju: „Pa je li ti ne muvaš?!“. A bile su neke dve individue u videokrugu i onda sam ja rekao: „Jesu li ove ribe bolje od moje žene? Nisu. I što bih ja sad naskakivao na njih? Kad mi nađete neku bolju ženu od Olje, ja ću da se potrudim da joj napišem pesmu“. Svetu se ne može ugoditi, a aneks moj te izreke: Ne treba mu se ni ugađati!“, govorio je Đorđe o svojoj najvećoj ljubavi.
Photo: Nel Pavletic/PIXSELL
Upoznali su se u studiju TV Novi Sad. Bili su gosti iste emisije. Ona mlada gimnastičarka i student organizacije rada, a on vrhunski i popularni muzičar. Tu je kliknulo. Zaljubio se on, zaljubila se i ona.
Olivera je morala da se odluči. Nova ljubav sa muzičarem ili gimnastika. Prevagnula je ljubav prema Đorđu. Balašević se često šalio na svoj račun.
–„I tu ja prevagnem kao peta disciplina“, pričao je Đorđe.
Nisu se odmah venčali iako su živeli zajedno. Tek kad kad je ćerka Jovana napunila šest meseci odradili su i tu formalnost.
– „Hteo sam da se venčam 15. avgusta kad je najtoplije, da bih mogao da budem u nekoj majici. Dogovorili smo se ipak da to bude 7. maja, jer je bila sasvim neizvesna situacija oko mog dolaska iz vojske. Kao hranitelj porodice nisam to bio i formalno. Dokument je bio veoma važan. Ali nismo želeli nikakve ceremonije i pompe. Odabrali smo četvrtak. Nismo hteli da to bude ni subota, ni nedelja, jer su se baš tad venčavali neki moji drugari i nisam hteo da se sretnemo i da se diže neka frka, da nešto vrištimo, skačemo… Nikome ništa nismo rekli, pokupili smo se na brzinu, čak smo malo i zakasnili… Bilja, kuma je došla u poslednji čas, a Borčeku sam rekao da ponese ličnu kartu, da je neko snimanje u pitanju, samo da se ne bi pojavio s poklonom i u odelu. Uleteli smo kod matičara, ali tamo su nas već čekali drugovi koji su ipak uspeli da nas ‘provale’. Bila je to mala, slatka ceremonija koju smo posle nastavili kod kuće, strogo uz sendviče. Osećao sam se dobro kao da nisam mladoženja. Bio sam u elegantnim crnim farmerkama, večernjim, i cipelama s dobrim elementima patika, nisam baš hteo da obujem patike iz poštovanja prema supruzi. Olja je imala lepu belu haljinu, samo bez onih ‘đinđa’ na glavi“, pričao je Bašević.
„Ona je, baš kao u mojoj pesmi, došla tiho, nezvana, sama… i ostala u meni zauvek. Bila je siromašna studentkinja iz studentskog doma, reprezentativka u gimnastici…. Od prvog susreta nismo bili se razdvajali duže od dva dana, osim kad sam imao koncerte daleko od grada u kojem smo živeli. S Oljom sam mogao da provodim sate i sate u razgovoru i šetnji. Kad bih otišao negde bez nje, pomišljao sam: ‘Bože, što mi nedostaje to stvorenje'“, pričao je Đorđe Balašević o Oliveri.
Iz njihove ljubavi, izrodilo se troje djece, Jovana, Jelena i Aleksa. A od 2013. godine Đorđe je postao deda, a Olivera baka. Dve unuke im je rodila ćerka Jelena.
Olivera Savić je iz Zrenjenina. Još kao mala devojčica nagovestila je raskošan talenat za gimnastiku. Ređali su se uspesi i titule. Ova mlada devojčica sa Begeja postala je velika nada naše gimanastike. Postala je reprezentativka i olimpijski kandidat.
I baš u trenucima kad su polagane velike nade u Oliveru ona je odlučila da zauvek ostavi gimnastiku. Ono što je doživila na državnom prvenstvu u Subotici nije mogla da preboli. Osvojila je dve zlatne medalje. Došao je nastup u parteru. Izvela je sve besprekorno, svi prisutni su bili oduševljeni osim sudije Ivanović. Ona je pobedu dodelila svojoj ćerki Adeli Ivanović.
Olivera razočarana u pravdu napušta sport. Sreće ljubav svog života i zaboravlja sve što su joj uradili, ali u gimnastiku se više nije vraćala.
