Izvor:Evroliga
Država vidi koliko daje, ali da li vidi koliko bi izgubila njihovim nestankom?
U poslednje vreme sve češće se govori o tome da bi država Srbija trebalo da ukine ili značajno smanji finansijsku pomoć košarkaškim klubovima Crvena zvezda i Partizan. Argument koji se najčešće čuje jeste da država nema obavezu da finansira profesionalne sportske klubove i da novac poreskih obveznika treba usmeriti u druge potrebe društva.
Na prvi pogled, takav stav može delovati logično. Zašto bi građani finansirali profesionalne sportiste koji zarađuju velike novce?
Međutim, postoji i druga strana ove priče. Koliko država zaista daje ovim klubovima, a koliko novca zahvaljujući njihovom postojanju završava u državnoj kasi i privredi Srbije?
Kada se pitanje postavi na taj način, slika postaje mnogo složenija.
Dva kluba koja stvaraju mnogo više od sportskog rezultata
Crvena zvezda i Partizan nisu samo košarkaški klubovi. Oni su institucije sa ogromnom navijačkom bazom, prepoznatljivim međunarodnim imenima i publikom koja daleko prevazilazi granice Srbije.
Njihove utakmice Evrolige predstavljaju događaje koji imaju značaj i izvan sporta.
Kada se igra utakmica u Beogradskoj areni, ne zarađuju samo klubovi. Zarađuju hoteli, restorani, taksi prevoznici, trgovine, ugostitelji, organizatori događaja, medijske kuće i brojne druge kompanije.
U Beograd dolaze navijači iz inostranstva, novinari, sportski radnici i poslovni ljudi. Oni plaćaju smeštaj, hranu, prevoz i druge usluge.
Drugim rečima, košarka postaje deo turističke i privredne ponude Beograda.
A tu je i televizijska promocija Srbije. Slike pune Arene, fantastične atmosfere i hiljada navijača obilaze Evropu i svet. Takvu reklamu država bi inače morala skupo da plaća kroz međunarodne marketinške kampanje.
Koliko država daje?
Prema podacima koje je ministar finansija Siniša Mali objavio 2022. godine, za period od 2012. do 2022. KK Crvena zvezda dobila je oko 26 miliona evra, a KK Partizan oko 24,4 miliona evra.
Novija istraživanja pokazuju da se finansiranje nastavilo i preko državnog budžeta, Grada Beograda i državnih kompanija.
Prema istraživanju nedeljnika Radar, oba kluba su u poslednjih pet godina potrošila više od 180 miliona evra, a samo tokom 2025. godine njihovi rashodi dostigli su približno 50 miliona evra.
Zvezda je u toj godini imala oko 12 miliona evra prihoda iz kategorije premija, subvencija, dotacija i donacija, dok je Partizan po tom osnovu prihodovao oko 4,3 miliona evra.
Važno je napomenuti da svi ti prihodi nisu nužno direktna državna pomoć. Deo dolazi od različitih donatora i drugih izvora.
Ipak, jasno je da je reč o značajnom finansijskom sistemu koji je povezan sa javnim sektorom.
Gde završava novac koji klubovi troše?
Ovo je deo priče koji se često zanemaruje.
Kada klubovi dobiju novac, oni ga ne čuvaju na računima. Najveći deo troše na igrače, stručne štabove, zaposlene, organizaciju utakmica, putovanja, hotele, prevoz, zakup objekata i brojne druge usluge.
Samo na zarade igrača, stručnih štabova i zaposlenih dva kluba su tokom 2025. godine potrošila oko 37 miliona evra, prema analizi Radara.
Od tih isplata država ostvaruje prihode kroz poreze i doprinose, u zavisnosti od vrste ugovora i poreskog statusa angažovanih sportista.
Ali tu se poreski doprinos ne završava.
Kada strani navijač dođe u Beograd zbog utakmice, on troši novac u hotelu, restoranu, taksiju i prodavnicama. Sve te kompanije plaćaju poreze i doprinose. Njihovi zaposleni primaju plate, plaćaju poreze, a njihove kompanije plaćaju odgovarajuće dažbine na poslovanje.
Kada klub angažuje domaću marketinšku agenciju, prevoznika ili drugog dobavljača, i ta kompanija ostvaruje prihod, zapošljava ljude i plaća poreze.
Tako se stvara lanac ekonomske aktivnosti od kojeg država ostvaruje korist na više nivoa.
Zato bi bilo pogrešno posmatrati samo novac koji država direktno uplaćuje klubovima, a zanemariti novac koji se zahvaljujući njima vraća kroz privredu.
Ko bi sve izgubio kada bi klubovi nestali?
Zamislimo da Crvena zvezda i Partizan sutra prestanu da postoje u sadašnjem obliku.
Država bi prestala da izdvaja novac za njihovo finansiranje. Ali šta bi se dogodilo sa svima koji od njihovog postojanja ostvaruju prihod?
Hoteli bi izgubili deo gostiju koji dolaze zbog velikih utakmica.
Restorani i ugostitelji izgubili bi deo prometa.
Prevoznici bi imali manje posla.
Arena bi izgubila deo najatraktivnijeg sportskog programa.
Mediji bi izgubili veliki deo gledanosti i sadržaja koji privlači publiku.
Marketinške agencije i sponzori izgubili bi vredan reklamni prostor.
Brojni zaposleni i saradnici izgubili bi deo poslovnih prilika.
Beograd bi izgubio jedan od svojih najprepoznatljivijih sportskih događaja.
A država bi izgubila i poreske prihode koje sve te aktivnosti stvaraju.
Naravno, ne bi nestala sva ta potrošnja. Deo navijača bi novac potrošio na druge sadržaje, a drugi sportski događaji mogli bi da popune deo prostora. Zato ne treba celokupan promet povezan sa klubovima predstavljati kao novac koji bi država sigurno izgubila.
Ali bi nestao značajan deo ekonomske aktivnosti koji danas postoji zahvaljujući ovim klubovima.
Nisu važni samo novci, već i ime Srbije
Postoji još jedan aspekt koji se teško pretvara u novac.
Crvena zvezda i Partizan su među najprepoznatljivijim srpskim sportskim imenima u Evropi.
Njihove utakmice prate milioni ljudi, a njihove navijačke grupe i atmosfera u Areni predstavljaju deo međunarodnog sportskog identiteta Beograda.
Kada se govori o promociji Srbije, obično se spominju sajmovi, turističke kampanje, međunarodne manifestacije i kulturni događaji.
Zašto se onda ne bi računala i promocija koju donose dva najpoznatija košarkaška kluba u zemlji?
Oni nisu samo sportski predstavnici svojih gradova. Oni su i deo međunarodne slike Srbije.
Da li su klubovi zaista finansijski isplativi?
Ovde treba biti pošten.
Ne možemo tvrditi da je dokazano kako Crvena zvezda i Partizan direktno uplaćuju državi više novca nego što od nje dobijaju.
Finansijski izveštaji pokazuju velike prihode i rashode, a postoje i gubici, krediti i poreske obaveze. Zvezda je 2025. završila sa značajnim gubitkom, dok je Partizan iskazao gotovo simboličan pozitivan rezultat.
To znači da klubovi moraju da unaprede svoje poslovanje, povećaju transparentnost i odgovornije upravljaju novcem.
Ali profitabilnost jednog sportskog kluba nije isto što i ukupna ekonomska korist koju njegovo postojanje donosi zemlji.
Ako hotel zaradi zbog utakmice, ako restoran zaposli dodatnog radnika, ako prevoznik ostvari prihod i ako država naplati poreze od svih tih aktivnosti, onda postoji šira ekonomska korist koja se ne vidi u bilansu kluba.
Zato bi država pre donošenja odluke o ukidanju finansiranja morala da napravi ozbiljnu analizu ukupnog ekonomskog efekta.
Šta bi trebalo da radi država?
To ne znači da Crvena zvezda i Partizan treba da dobijaju neograničenu državnu pomoć.
Naprotiv, potrebno je uvesti jasna pravila.
Svaki evro javnog novca mora biti transparentan. Mora se znati ko ga daje, kome ga daje i za koju namenu.
Sponzorski ugovori državnih kompanija moraju imati ekonomsko opravdanje. Klubovi moraju odgovarati za svoje dugove i finansijsko poslovanje.
Takođe, deo podrške treba usmeriti na omladinske škole, razvoj domaćih igrača i stvaranje dugoročno održivih sportskih sistema.
Država treba da pomogne razvoju sporta, ali ne i da bez kontrole pokriva svaku finansijsku rupu.
Zaključak: Da li bi Srbija bila bogatija bez Zvezde i Partizana?
To je pitanje koje bi trebalo postaviti svima koji zagovaraju potpuno ukidanje državne podrške.
Da li bi Srbija zaista bila na dobitku kada bi prestala da finansira dva najveća košarkaška brenda, ako bi istovremeno izgubila deo poreskih prihoda, turističke potrošnje, poslovnih aktivnosti, radnih mesta i međunarodne promocije?
Odgovor se ne može dobiti prostim oduzimanjem državnih uplata od klupskih prihoda. Potrebno je izračunati i sve direktne i indirektne efekte njihovog postojanja.
Možda se država neće obogatiti finansiranjem košarke, ali se ne može unapred tvrditi ni da će se obogatiti ukidanjem te pomoći.
Jer država ne treba da gleda samo koliko novca daje. Treba da gleda i koliko privredne aktivnosti, poreskih prihoda i drugih koristi nastaje zahvaljujući tom novcu.
Crvena zvezda i Partizan svakako moraju da posluju odgovornije i transparentnije. Ali njihova vrednost za Srbiju ne završava se na košarkaškom terenu niti na računima njihovih klubova.
Ukinuti finansiranje jeste moguće. Ali pre nego što se donese takva odluka, trebalo bi izračunati koliko bi Srbija time zaista dobila, a koliko izgubila. Jer nije svako smanjenje državnih rashoda automatski i ekonomska ušteda.
Možda je pravo pitanje za državu zapravo mnogo jednostavnije: kako da od dva velika sportska brenda napravi održive sisteme koji će donositi korist i klubovima i građanima Srbije?
Napomena o izvorima
Najvažnija osnova za ovaj komentar je istraživanje Radara od 4. juna 2026. godine, koje je prenelo i više drugih medija. Ono dokumentuje velike prihode, rashode, javno finansiranje i finansijske probleme klubova.
Takođe je važno razlikovati potvrđene poreske prihode od procenjene šire ekonomske koristi. Za sada nemamo nezavisnu studiju koja dokazuje da bi ukidanje finansiranja donelo državi neto gubitak ili neto dobitak.