Ovo je najemotivnija ljubavna pri;a iz bivše Jugoslavije. Bega Biberović se usprotivila roditeljima i pobegla od kuće da bi se udala za Dušana Bajevića. Zabranjena ljubavna priča Bege i Dušana pokazala je da je ljubav iznad svega i da pobeđuje sve.
Mesto dešavanja je Mostar. Vreme dešavanja sedamdesete godine prošlog veka. Učesnici dešavanja mlada devojka Bega Biberović i fudbaler mostarskog Veleža Dušan Bajević.
U Mostaru je u to vreme skoro svaki treći brak bio mešoviti. Mostar je imao najviše onih koji su se pisali kao Jugoslaveni. U tom i takvom Mostaru su se zaljubili muslimanka Bega Biberović i Srbin Dušan Bajević. Svi u Mostaru su ih gledali s divljenjem – osim njenih roditelja!
–„Roditelji su bili iz stare muslimanske porodice i nisu želeli da se mešaju sa drugim religijama. Ali na kraju se sve završilo drugačije. Naša je ljubav pobedila sve“, rekao je Bajević.
Na početku svoje karijere,šetajući sa svojim saigračima u poznatom mostarskom šetalištu, nekoliko dana Dušan je sretao jednu devojku sa lepim crnim očima. Priča njihovih očiju svakim danom bivala je sve veća i Bajević se raspitao o crnokosoj devojci sa crnim očima.
Saznao je da se zove Bega Biberović i da ide u srednju školu. Nije imao hrabrosti da joj priđe.
Duško je gostovao s Veležom u Istanbulu i posle mesec dana od prvog susreta joj je napisao pismo. Posle povratka iz Turske u autobusu kojim je pošao kući bila je i ona. Tu su razgovarali prvi put i zakazali svoj prvi sastanak to popodne.
Od tada su Bega i Duško svaki dan zajedno. Ponašali se se kao i svi zaljubljeni, šetali su gradom na obali reke Neretve, išli u bioskop, plesali ili išli na izlet u Bunu. Begi nije smetalo što su joj roditelji zabranili da viđa Dušana. Krili su se od njenih roditelja i onih koji bi im mogli reći da su zajedno.
I tako je to trajalo nekoliko meseci dok jedne večeri nije Bega uplakana došla na sastanak. Rekla je Dušku:- „Moja porodica želi da me nasilno uda za drugog! Volim samo tebe, nikog drugog! Više se ne vraćam kući“.
Odluka je pala. Bega i Duško su odlučili: „Nećemo se razdvajati večeras!“ I krenuli su prema Duškovoj kući. I protiv volje Beginih roditelja ostali su zauvek zajedno. Nakon tri nedelje su se venčali.
Stalno su im pretili da će kidnapovati Begu a Duško je morao putovati sa Veležom na gostovanja. Samo mu je u mislima bilo da li će naći Begu kod kuće kad se vrati sa gostovanja. Tako je bilo i posle tajnog venčanja. Duško je morao sa Veležom na put u Maribor.
Tog oktobra 1968, godine desetak ljudi je opkolilo kuću Bajevića u Mostaru.
–„Vratite nam Begu. Nestaćete ako je odmah ne izvedete“, povikali su.
Na vratima opkoljene kuće pojavila se sredovečna žena.-„Ma ljudi, šta vam pada na pamet. Duško i Bega su venčani! I od naroda i od zakona! Ostavite ih na miru“, rekla je gospođa. Na vratima se pojavila crnokosa mlada žena,pojavila se Bega. – „Venčali smo se, volimo se! Duško me nije prisiljavao da dođem njemu, želim da buden s njim. Ostavite nas na miru!“
Ljudi koji su držali kuću opkoljenom povukli su se.
Posle pokušaja otmice, stvari su se promenile. Prvo je Begina majka Dilfera popustila, a potom i otac Muharem. Ljubav je pobedila, prvo ona mladalačka, a onda i roditeljska!
–„Sada Bega i ja idemo kod njenog oca i majke. Shvatili su da je prava ljubav jača od bilo čega drugog, da joj nema prepreka“, rekao je Bajević.
A onda je izbio rat u Bosni i Hercegovini.
–Svi u porodici bili su u Mostaru kada je izbio rat, a moja supruga Bega i ja živeli smo u Atini. Međutim, s tri automobila gotovo su svi stigli u Grčku. U to vreme nas je zajedno živelo petnaestero. Moja majka Danica ostala je sama u Mostaru zbog Dilfere, Begine majke, koja je bila nepokretna. Bile su zajedno godinu dana, to je najteži deo mog života. Tada sam uspeo da ih dovedem u Atinu. Tada sam, kad sam prvi put od početka rata vidio svoju majku i svekrvu, mogao mirno da spavam“-rekao je Bajević za beogradsku „Politiku“.
