Malog dečaka koji je tek počeo da trenira tenis na Kopaoniku videla je Jelene Genčić. Jelena bivša teniserka i veliki trener odmah je uočila da je dečak vanserijski talenat. Rekli su joj da se dečak zove Novak Đoković i da njegovi roditelji Dijana i Srđan tu na Kopaoniku imaju mali restoran.
Odmah je otišla u restoran da porazgovara sa njima. Rekla im je:
–Posle Monike Seleš nisam uočila nijednog igrača kao što je vaš sin i mislim da će on sa 17 godina biti među prvih pet u svetu.
Jelena je postala njegov prvi trener. Od malih noga sanjali su kako jednog dana osvaja Vimbldon, najcenjeniji teniski turnir. Jelena ga je učila kako da postane bolji teniser od idola Pita Samprasa, kako da servira i ima bolji volej od Edberga i da mu forhend bude agresivan kao kod Agasija.
Gde god je išao vraćao se kod Jelena po neki savet. Posebno emotivan momenta bio je kada je Nole svoj prvi pehar odneo kući Jeleni Genčić, njegovom prvom treneru i velikoj podršci.
Jelena Genčić umrla je 1. juna 2013. godine, u Beogradu u 77. godini života. Pismo koje je Novak napisao, na komemoraciji je pročitala njegova majka Dijana Đoković.
–Draga moja Jelena, beskrajno sam tužan jer se danas opraštam od tebe. U životu si me pripremala za mnoge situacije, za pobede, za trijumfe, za naše trofeje, ali za naš rastanak potpuno sam nespreman. Opraštam se od tebe beskrajno tužan što ne mogu da te ispratim. Znam da bi se ljutila da odustanem i umanjim šansu da ispunim i ovu poslednju našu želju, da osvojim Rolan Garos.
Hvala ti na strpljenju, na ogromnoj ljubavi. Hvala ti na svakodnevnoj podršci, na savetima koje pamtim, na toplim rečima koje su uvek nosile neku vanrednu poruku. Znaš, da sam ih sve upamtio i da se tvojih pravila uvek držim. Naš poslednji razgovor, pre dve nedelje nije ukazivao da nešto nije u redu. Tužan sam jer si se i tada trudila da me oslobodiš bilo kakvih briga i uveravala me da je sve u redu, da si u bolnici jer je rutinska kontrola, da ne brinem nego da pobeđujem.
Bila si dobri anđeo. I kad si me trenirala i kasnije – gde god da sam bio osećao sam tvoju podršku. Iskrenu. Snažnu. Bezrezervnu. Ostavila si neizbrisiv trag u našem tenisu. Dužni smo ti svi koji smo danas sa reketom u ruci. Obećavam ti da ću se potruditi da tvoje ime prenesem na buduće generacije i da tvoj duh večno bude prisutan na teniskim terenima“, poručio je Đoković tada.
