Život jednog od najboljih evropskih košarkaša dvadesetog veka okončao se osmog decembra 2001. godine u Sarajevu. Mirza Delibašić je harao košarkaškim terenima. Za KK Bosna i za nju dao preko 14.000 poena na 700 utakmica.
Jedan je od najvećih talenata bivše Jugoslavije. Osvojio je sve što se može osvojiti. Stekao je status legende u kraljevskom klubu, velikom Real Madridu.
Mirzini poslednji dani bili su obasjani senkom kafanskih svetala, s alkoholom kao kobnim pratiteljem, što je na kraju dovelo do tragičnog ishoda njegovog života.
Rođen je u Tuzli gde je proveo srećno detinjstvo. Sa 5 godina išao je u baletsku školu i bio jedini dečak. Tu se kratko zadržao jer je počeo da trenira tenis. Sa 13. godina bio je prvak BiH. Zbog tenisa je napustio osnovnu školu.
Greškom ili ne izbačen je spiska putnika u Češku. To ga je jako zabolelo. Vratio je sve nagrade koje je dobio i zakleo se da više nikad neće igrati tenis.
Sudbina ga je odvela u drugom pravcu, slavu je stekao „pod obručima“…
Svoju Bosnu je vodio do dve titule prvaka Jugoslavije, do titule pobednika u kupu i ono najviše što se može, svojoj Bosni doneo je titulu prvaka Evrope.
Mirzina košarkaška bajka bi bila i ostala bajka, da nije bilo onakvog njegovog života van terena. Mirza je na parketima stvarno harao. Ubaci 44 poena Realu. Pa ode u taj isti madridski klub i – pokori Španiju. Ode u reprezentaciju, na debiju postane prvak Evrope. Uzimao je medalju i na svojim Olimpijskim igrama, bio šampion sveta na Filipinima 1978, a bio je i član ekipe SFRJ koja je 1980. postala zasad jedina ovdašnja košarkaška selekcija koja je došla do zvanja – olimpijski prvak.
Prelazak u prestižni Real Madrid rezultirao je osvajanjem španskog prvenstva.
Nažalost život kao i medalja ima dve strane. Razveo se od supruge Slavice Šuke-Delibašić, nekada najbolje igračice Željezničara. Alkohol i ozbiljni zdravstveni problemi dodatno su zakomplikovali njegov život.
Brak je završio onako kako je igrao košarku – brzo i precizno. Ostavio je poruku na praznoj kutiji cigareta ispred njenog stana u Beogradu:
– 1. Sporazumno se razvodimo.
2. Izdržavaću tebe i Darija.
Vratio se u Madrid i odao se alkoholu i kocki.
Prijatelji su ga savetovali da se okani kocke i alkohpla, a on im je kratko i jasno odgovorio.
– Živim kako hoću, pustite me na miru!
Doživeo je moždani udar 1983. godine dok je igrao za Indesit iz Kazerte. Tu ga je trenirao prijatelj Bogdan Tanjević. Hospitalizovan je na Vojnoj medicinskoj akademiji u Beogradu.
Košarkaška karijera je tada okončana, a započela je teška borba za život. Vraća se u Sarajevo, oporavak je dugo trajao. Čašu vina pred spavanje pretvorio je u litar vina ujutro.
Opet je završio na Vojnoj medicinskoj akademiji, gde je, doslovno čudom, ponovo vraćen među žive nakon što je bio klinički mrtav.
Ponovo se vraća u Sarajevo i pored odgovorne dužnosti koju je dobio u Bosni nastavio je da konzumira alkohol.
Rat mu je teško pao. Nije verovao da se to može desiti. Odbio je funkciju u Realu jer je mislio da će rat stati svakog trenutka.
Mirza Delibašić je umro u 47. godini života.
