Nađa Elena Komaneči je bivša rumunska gimnastičarka, koja je za vežbu na dvovisinskom razboju na Olimpijskim igrama 1976. u Montrealu prva u istoriji gimnastike dobila najvišu moguću ocenu – 10. Nađa Komaneči je rođena u Rumuniji u gradiću Onešti 12. novembra 1961. godine. U svojoj četrnaestoj godini Komanečijeva je postala zvezda Olimpijskih igara u Montrealu 1976. Vežba na dvovisinskom razboju prva je u istoriji Olimpijskih igara ocenjena najvišom ocenom – 10. Na tim je Igrama osvojila ukupno 5 medalja, od toga zlato u višeboju, dvovisinskom razboju i gredi, srebro u ekipnom takmičenju te bronzu u vežbi u parteru. Time je postala jedna od najmlađih osvajačica olimpijskog zlata u istoriji.
Na Igrama u Moskvi 1980. ponovno je briljirala, osvojivši zlato na gredi i u parteru (u parteru je podelila prvo mesto s Neli Kim), te još dva srebra: u ekipnoj konkurenciji i u višeboju.
Nađa Komaneći će ostati upamćena po fantastičnim sportskim uspesima, ali i neverovatnoj životnoj priči.
Nađa je imala je samo 14 godina kada je krenula na OI u Montreal 1976. godine. I baš tu u Montrealu je devojčica visoka 149 centimetara i teška 38 kilograma ispisala istoriju gimnastike.
Nađa je postala prva gimnastičarka koja je uspela da trijumfuje na tri Evropska prvenstva. Uzela je zlato 1975. godine, 1977. godine i 1979. Briljirala je i na Olimpijskim igrama u Moskvi.
Samo godinu dana posle Olimpijade u Moskvi njen život je polako počeo da se pretvara u pakao. Nađin trener Bela je sa suprugom zatražio azil od Amerike i dobio ga. Tada je za Nađu usledilo osam godina pakla. Čaušeskuov režim je stavlja pod posebnu prismotru kako bi sprečili i njen beg iz zemlje. Zabranili su joj da putuje, pratili su je agenti službe, prisluškivali… Njena karijera je bila završena. Nađa je bila zatvorenica rumunskog režima. Odlučila je da prekine karijeru i posveti se trenerskom radu.
Sem što je praćena i šikanirana Nađa je bila primorana da izlazi sa Nikom Čaušeskuom, sinom diktatora Nokolaje Čaušeskua. Nađa je u to vreme bila zaljubljena u drugog muškarca, glumca i pevača Stefana Banika. Kada je Niku saznao za njihovu vezu, ali i da je Nađa trudna s glumcem, poslao je tajnu službu kod Stefana. Naredio mu je da ostavi slavnu gimnastičarku, ako želi da nastavi da živi.
Nađa je u tajnosti pobacila bebu i nakon toga pokušala da izvrši samoubistvo. Popila je čašu izbeljivača…
Isplivao je podatak da ju je Čaušeskuov sin seksualno zlostavljao.
Nekoliko nedelja pre revolucije, Nađa Komaneči je odlučila da pobegne iz zemlje. Preko Mađarske i Austrije stigla je do Amerike, gde je živela pod istim krovom sa Konstantinom Penaitom sa kojim se sprijateljila dok je živela u otadžbini. Tad je osetila novi šamar sudbine.
Penait se predstavljao kao njen menadžer, naplaćivao je intervjue koje je davala ostavljajući Nađu bez novca, pa je nekada najveća svetska gimnastičarska zvezda bila prinuđena da reklamira sportsku opremu, a ponekad i donji veš. Pakao kroz koji je prolazila prekinuo je njen nekadašnji trener Bela Karolj koji je preko prijatelja uspeo da dođe do Nađe i izbavi je iz zatočeništva.
Pet godina pošto je napustila rodnu Rumuniju, Nađa Komaneči susrela se sa Bartom Konerom, muškarcem koji će joj na najlepši mogući način obeležiti život. Njih dvoje susreli su se još na Olimpijskim igrama u Montrealu, kad je nastala i čuvena fotografija na kojoj ovaj američki gimnastičar ljubi malenu Nađu u obraz na pobedničkom postolju. 1996. odlučili su da se venčaju.
Nađa i Bart dobili su sina Dilana Pola Konera 2006. godine. Dvoje vrhunskih sportista i njihov naslednik žive u Americi, gde imaju privatnu školu gimnastike.
Nađa Komaneči dobila je Orden zvezde Rumunije. Domovina joj se tako bar donekle odužila za velike sportske uspehe koje joj je Nađa donela u prošlom veku.
U čast Nađe Komaneči jedan element na dvovisinskom razboju nosi njeno ime. Rezervisan je isključivo za vrhunske gimnastičarke.
