Slobodan Boban Janković, bivši košarkaš Crvene zvezde i miljenik navijača, bio je poseban po mnogo čemu – stilu igre, ponašanju, srčanosti i poštenju. Njegova karijera i život su ostali tragično sećanje, primer i opomena, ali i uzor za mnoge. Mladi sportisti treba da izvuku pouke iz njegove sudbine.
Njegov život se drastično promenio zbog jedne nesmotrenosti i trenutka nervoze. 28. aprila 1993. godine, dok je igrao za Panionios, nezadovoljan sudijskom odlukom, zaleteo se u konstrukciju koša i udario glavom u betonski zid ispod table.
Shvatajući da mu je to isključujuća lična greška i verovatno prelomni trenutak tog susreta, Boban se u besu, ne znajući šta da radi, zatrčao ka betonskoj konstrukciji koša i iz sve snage udario glavom u njega. Istog trenutka krvave glave i u velikim bolovima pada na parket. Saigrači i lekarska ekipa dolaze da njega u nameri da mu pomognu.
Ta jeziva scena obeležila je njegovu sudbinu, a agonija je trajala sve do 13 godina kasnije kada je izgubio bitku za život.
Bez obzira na odluku sudije reakcija Bobana Jankovića je bila preterana i preskupo ga je koštala. Od tada je njegov život bio obilježen borbom s posledicama tog incidenta, a on je napustio ovaj svet 13 godina kasnije.
Bobanova priča je podsećanje koliko su trenuci nepromišljenosti i besa opasni i kako mogu uticati na kvalitet zdravlja i života.
Boban Janković je vrlo brzo prebačen u bolnicu. Lekari su se borili za njegov život. Zanimljivo je i da su se navijači iz dvorane odmah posle meča uputili u bolnicu, gde je njih preko 5.000 pristalica Panionisa proveli noć ispred bolnice, čekajući informacije o stanju svog ljubimca. Lekari su uspeli velikim naporima da spasu život Jankoviću, ali je on prilikom udarca glavom u konstrukciju koša povredio dva vratna pršljena, zbog čega je od tog trenutka postao nepokretan i ostatak života bio prinuđen da provede u invalidskim kolicima. Zbog agresivne povrede je teško disao i kažu da se do sudnjeg dana borio za vazduh.
