Životna priča rukometne legende

Sa 738 postignutih golova najbolji je strelac u istoriji reprezentacije Jugoslavije. Bio je i sportista godine Jugoslavije (1986), rukometaš godine (1986, 1988), kao i IHF igrač godine (1988). Danas je uspešan trener i deda. On je rukometna legenda Veselin Vujović.
Rođen je na Cetinju 18. januara 1961.godine.

Kao dete počeo je da trenira karate. Čak je i polagao ispite za pojaseve pred poznatim karatistima braćom Jorga. Posle karatea počeo je da trenira istovremeno i rukomet i košarku. Bio je registrovan i u jednom i u drugom sportu. Sve do prelaska u redove Metaloplastike u Šabac istovremeno je igrao i rukomet i košarku za Lovćen.

I kao igrač Metaloplastike kad je god bio u mogućnosti da stigne putovao je na Cetinje i igrao košarku za Lovćen. To je trajalo sve do trenutka dok ga novinari zbog odlučujućeg koša u pobedi Lovćena nisu odali. Ni tada nije bio kraj. Uzeo je ispisnicu iz Lovćena i potpisao za Badovince gde su već igrali njegovi saigrači iz Metaloplastike, Rašić i Kuzmanovski.

To je ljubav. Iz koristi sigurno nisam igrao. A slušaj tek ovo! Igram za Barselonu (osvojio četiri titule, dva Kupa Kralja, četiri Superkupa i Ligu šampiona, prim. aut). Finale Lige šampiona protiv zrenjaninskog Proletera 1991. Pred meč kažem supruzi Ljiljani da idem da se prošetam. Na nekom terenu vidim petoricu da igraju basket, fali im jedan za tri na tri. Pitam je l’ mogu da igram. Pristanu. Mislim da sam sat i po bio na terenu, vratio se kući mokrih stvari i potom otišao u dvoranu na meč. To je finale koje smo dobili, tesno, i uzeli titulu-govorio je Veselin o košarci.

Vujović je govorio o tome kako je prešao u Metaloplastiku.
Predsednik Metaloplastike Aca Trifunović stiže na Cetinje kao don Vito Korleone. Kravata, viski, cveće, novac, sve. Moji šlogirani. Otac ga pita: „Vi ste iz Šapca? Zapucali ste toliki put zbog mog sina, pa je l’ on toliko dobar?“ On kaže: „Najbolji!“ Propisi su bili problem, klub nije hteo ni da čuje, ali je tata potpisao saglasnost. Aca je kasnije Lovćenu dao novac i ja sam tako postao prvi igrač u Jugoslaviji za kog je plaćeno obeštećenje. A Metaloplastika je kasnije, od mog transfera, kupila zgradu u centru Šapca, gde su i danas prostorije kluba.

Veselin Vujović je sa metaloplastikom osvojio sedam uzastopnih titula prvaka Jugoslavije, četiri Кupa i dve Lige šampiona.
A zatim je pričao o talentu saigrača.
Svi ti igrači su bili natprosečno talentovani. Pazi, ne znam da li Mile Isaković i danas drži juniorski rekord Srbije u skoku uvis, Vuković je bio prvak u stonom tenisu, a Ðole Rašić kadetski košarkaški reprezentativac… Mrkonja i Portner su igrali mali fudbal kao najveći majstori.

Veselin je govorio i o tome kako su se nekad saigrači družili.

Mi koji smo došli doneli smo drugu kulturu i navike. Te smo svi zajedno za Bajram išli kod Mrkonje i jeli pite, za katolički Božić kod Mirka, a pravoslavne smo slavili svi zajedno. Kod nas je to ostalo i ne znam gde se, kod drugih ljudi, sve to iskrivilo.

Veselin Vujović ima sina Marka i ćerku Bojanu. Bojana mu je podarila dvoje unučadi. Ima unuke Kristinu i Nikolinu.

Najnoviji postovi

Istražite Više

Otkrijte ekskluzivne priče. Pridružite nam se!

Kategorije