Bojana Jovanović se neposredno pred svoj sedmi rođendan suočila sa tumorom nadbubrežne žlezde. Izašla je kao pobednik i želi da ličnim primerom motiviše mnoge sa sličnom sudbinom i pokaže da je sve moguće jer ona danas živi svoje snove.
Bojana Jovanović je u životu prošla kroz najteži mogući period. Uspela je sve da prebrodi i da pobedi opaku bolest. Završila je srednju školu kao vukovac, a potom i Visoku školu za IT sa prosekom 9,4.
Pre tri godine bila je druga najbolja seniorka u srpskom tenisu. Danas prenosi znanje iz belog sporta na decu sa kojom radi kao trener.
Ovih dana neposredno pred polazak u Pariz Novak je trenirao sa Bojanom. Trening sa Novakom masovno se proširio na društvenim mrežama, nakon što ga je objavila na svom profilu na Instagramu, gde je prati 168.000 ljudi.
Kada pogledate Bojanin Instagram profil, vidite jednu lepu devojku, sportiskinju koja naporno trenira na teniskim terenima trasirajući put do budućih trofeja.
Niko ne bi pomislio da je kao devojčica obolela od kancera.
– U septembru 2004. godine sam krenula u prvi razred. Iako sam bila jako mala, sećam se da me je neposredno pre rođendana 6. novembra iznenada zaboleo stomak. Otišli smo u Tiršovu na rutinsku kontrolu i pregled i niko nije mogao da sanja sa kakvim problemima ćemo se susresti. Dijagnostikovali su mi tumor nadbubrežne žlezde ili neuroblastom u poodmakloj fazi – započinje svoju priču Bojana.
Neposredno nakon 7. rođendana usledila je prva operacija. Operacija je uspešno obavljena. Na pregledu u Budimpešti na dodatnim ispitivanjima su pokazala pozitivne rezultate. Međutim, bolest nije želela da se preda.
– Po osmesima svojih roditelja sam videla da su odahnuli. I danas čuvam jednu veliku kočiju koju sam dobila od njih u Budimpešti. Posle toga smo na svake dve-tri nedelje išli na ultrazvučne kontrole, preventivno. Sve je išlo dobro i ponovo sam krenula u školu. Međutim, krajem aprila 2005. bolest se vratila i to u mnogo agresivnijem obliku nego prvi put. Odmah sam bila operisana. Tek tada kreće teška borba koju ću patiti do kraja života – nastavlja.
Prošla je kroz dva ciklusa hemoterapija u naredne tri godine. 2007. su joj presadili koštanu srž na Institutu za majku i dete u Zemunu.
– Nikad neću zaboraviti taj period, bolničke sobe, terapije, strepnja u očima mojih roditelja i najbližih ljudi u tom trenutku. Mogu da zamislim samo kako je njima bilo, jer su se uvek trudili da budu nasmejani i raspoloženi pored mene, ali verujem da im je jako teško bilo kada su bili sami. U dva navrata sam zbog hemoterapija ostala bez kose, a povratak u školu i traženje identiteta u društvu, koje često nije imalo razumevanja, je na mene ostavilo najveći trag jer deca nekad umeju da budu jako okrutna – seća se Bojana.
Bilo je maltretiranja – fizičkog i psihičkog i mnogo prolivenih suza. Pitala se zašto se to njoj dešava, dok se druga deca igraju bezbrižno.
– Roditelji su ti koji treba da rade sa decom. Ja sam svojim roditeljima, mami Lidiji i tati Radovanu, jako zahvalna jer su svaki slobodan trenutak provodili sa mnom i bratom. Pružaju nam ogromnu ljubav i podršku, a brat Ivan je uvek bio moj zaštinik.
Svoje urušeno samopouzdanje počela je da nadograđuje tek krajem srednje IT škole, koju je završila kao vukovac, dok je veru „od suvog zlata“ u sebe vratila tek na fakultetu koji je završila kao prvi student u generaciji i to sa prosekom 9,4.
– Nisam želela da pričam o sebi kad sam krenula u srednju školu, plašila sam se da će me ljudi povrediti. Kako sam sazrevala, tako sam se počela više da se opuštam, družim, da mi raste samopouzdanje, a posle sam na fakultetu upoznala novo društvo i postala otvorenija. U srednjoj školi sam vodila programe, na fakultetu sam se uvek javljala prva, branila projekte i tako vraćala samopouzdanje.
Zahvaljujući Instagramu, gde je objavljivala snimke svojih mečeva i treninga, je primetio Tipsarević i sada je na Maldivima. Na ovim rajskim ostrvima u Indijskom okeanu Bojana drži treninge gostima hotela i trenira za sebe.
Dobija mnogo interesantnih poslovnih ponuda u vezi sa sportom putem durštvenih mreža, edukuje se na polju psihologije, zanimaju je marketing i menadžment, kao i fotografija i ostaje otvorena za mnoge životne mogućnosti i puteve u životu.
