Foto:Starsport
Legendarni trener Duško Vujošević preminuo je u 68. godini. O metodama rada kako košarkaškim tako i pedagoškim pričaće se zauvek. Popularni General je znao od talenata da napravi igrače i ljude. Mnoga velika imena su mu zahvalna na strogom, ali očinskom pristupu koji ih je pogurao ka zvezdama.
Odlazak Duško Vujošević nije samo gubitak za košarku, već i za čitavo društvo koje je u njemu imalo mnogo više od trenera.
Bio je čovek stava — često tvrdog, ponekad nepopularnog, ali uvek iskrenog. Nije pravio kompromise kada su u pitanju principi, bilo da je reč o sportu, radu sa mladima ili društvenim pitanjima. Njegova snaga nije bila samo u taktici i vođenju utakmica, već u načinu na koji je oblikovao ljude. Za mnoge igrače bio je više od trenera — bio je učitelj, mentor, pa i neka vrsta očinske figure.
U vremenu kada je profesionalni sport sve više postajao biznis, Vujošević je ostao veran ideji da je košarka pre svega igra karaktera. Insistirao je na disciplini, radu i odgovornosti, ali i na obrazovanju i ličnom razvoju. Nije mu bilo dovoljno da igrač bude talentovan — morao je da bude čovek.
Njegova energija, često na ivici eksplozije, bila je zapravo odraz ogromne strasti prema onome što radi. Nije umeo da bude ravnodušan — ni prema pobedama, ni prema porazima, ni prema nepravdi. Upravo zbog toga je izazivao snažne reakcije: ili su ga bezrezervno poštovali ili ga nisu razumeli. Ali ga niko nije mogao ignorisati.
Van terena, bio je glas koji se nije plašio da kaže ono što misli. U društvu u kojem je često lakše ćutati, Vujošević je birao da govori. I to ga je činilo posebnim — ne samo kao trenera, već kao javnu ličnost.
Njegovo nasleđe ne meri se samo trofejima, već ljudima koje je izgradio i vrednostima koje je ostavio iza sebe. U tom smislu, Duško Vujošević ostaje trajno prisutan — kroz generacije koje su od njega naučile kako se bori, kako se radi i kako se ostaje svoj.
Takvi ljudi ne odlaze u potpunosti. Oni ostaju u načinu na koji razmišljamo o sportu, radu i dostojanstvu.
