Dan kada je Partizan izgubio Dragana Mancea – i kada sam ja izgubio sebe

Foto:Starsportphoto

Treći septembar 1985. godine zauvek je ostao upisan u crno-belu istoriju. Tog kobnog jutra, život je izgubio Dragan Mance, miljenik Grobara i jedan od najvećih talenata jugoslovenskog fudbala. Imao je samo 22 godine, a iza sebe je ostavio legendu koja traje i danas.

Tragičan kraj velikog talenta

Vest o njegovoj smrti u saobraćajnoj nesreći u trenu se proširila, a šok je pogodio ne samo Partizanovu porodicu već i celu fudbalsku Jugoslaviju. Nije to bila samo smrt fudbalera – bio je to kraj jedne nade, kraj snova o karijeri koja je mogla postati svetska.

Mance je bio više od igrača. Bio je idol sa Topčiderskog brda, simbol strasti i borbenosti, momak u kojem su navijači prepoznavali sebe. Njegovi golovi i skromnost van terena činili su ga omiljenim čak i među onima koji nisu navijali za Partizan.

Foto: youtube screenshot krkipfc 4.53K su

„Tacna sa kafama poletela je na glavu“

Koliko je Mance bio voljen, najbolje pokazuje sećanje jednog tadašnjeg poslovođe iz Mostara, vatrenog navijača Partizana i autora ovog teksta, koji dan tragične vesti pamti kao najteži u svom životu:

–„Bio sam zadužen taj dan da donesem kafe za kolege. U susret mi je dotrčao jedan od mojih radnika i, kroz osmeh, viknuo: ‘Šefe, reci Dragička, poginuo je Dragan Mance!’ U trenutku sam oslepeo od bola i besa. Tacna sa dvadesetak kafa poletela mu je na glavu. Da me ljudi nisu zaustavili, jedan od nas dvojice tog dana ne bi preživeo. Nikada više sa tim čovekom nisam progovorio ni reč.“

Moje reči najbolje pokazuju kolika je bila snaga Manceovog imena. To nije bio samo fudbaler – to je bio idol, član porodice, večna mladost.

Večni heroj Partizana

Četiri decenije kasnije, ime Dragana Mancea i dalje odzvanja tribinama, pesmama i sećanjima. Za Partizanove navijače, on je simbol ljubavi prema klubu i fudbalu, čovek koji je prerano otišao, ali nikada neće biti zaboravljen.

Dragan Mance je prerastao teren i rezultat. On je postao večna emocija.