Preminuo je Mustafa Hasanagiฤ. Fudbalerฤina. Ljudina. Retko se u ลพivotu deลกava da nekog ฤoveka baลก svi vole, svuda. Takav je bio Mujo.
A, kakav je igraฤ bio… Monstrum. Jeo je loptu. Rasan strelac. Davao je velelepne golove, sa nepodnoลกljivom lakoฤom. Takvih napadaฤa viลกe nema.
Pravi ลกpic. Kome su su divili ลกirom Evrope. Simbol Partizana.
I pored slave koju je stekao, ostao je to ลกto jeste – skroman. ฤovek koga, kada bi ste sreli na ulici, ne bi ste ga ni primetili. Kaลพu da je skromnost vrlina.
A, Muja je baลก bio bogat vrlinama. Poลกten, bez ruลพnih reฤi, kod mene na Dorฤolu bi rekli – gospoฤe.
Na terenu je pisao poeziju, a mimo njega pevao je kao slavuj. Najbolji pevaฤ meฤu fudbalerima, najbolji napadaฤ u moru igraฤa.
Njegovi drugovi kaลพu da je bio i najbolji ฤovek. Ja mogu da kaลพem da je bio osoba pamuฤne duลกe.
Voleo je pesmu. Naroฤito sevdalinke, koje je i sam zduลกno pevao. Izmeฤu ostalog, uลพivao je u numeri „Mujo kuje konja po mesecu“.
Otiลกao je skromni Mujo na neko lepลกe mesto. Siguran sam da ฤe Mujo da kuje fudbal u raju!
Zbogom, divni gospodine.
Tekst napisao Veljko Ivanoviฤ, a objavljen sportal.blic.rs
