Najveća afera jugoslovenskog fudbala. Poslednja večera Velikog Vladimira.

Juna 1955. godine jugoslovenski fudbal potresao je transfer „zemljotres“ koji nije viđen do sada. Prošlo je više od 68 godina od najveće afere jugoslovenskog fudbala, a mnogi detalji nisu još uvek razjašnjeni. Nikada pre, a ni posle nijedna „sportska bomba“ nije tako eksplodirala kao tog juna 1955. godine i uzdrmala fudbalsku scenu do temelja.

Najbolji golman Jugoslavije Vladimir Beara prešao je iz Hajduka u Crvenu zvezdu, potpuno neočekivano i nenajavljeno.

Vladimir Beara je odigrao 308 utakmica za Hajduk i primio 153 gola. Za Zvezdu je nastupio na 174 utakmice i primio 91 pogodak.
Branio je za reprezentaciju Jugoslavije na tri SP, a bio je i ispred gola generacije koja je 1952. osvojila srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Helsinkiju: Beara, Stanković, Crnković, Z. Čajkovski, I. Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec.

Beara je u Hajduk došao 1946. godine. On je samo zamenio poljanče van kapije stadiona sa terenom unutar kapija stadiona. Njegova rodna kuća je odmah pored stadiona. Najpre je sakupljao lopte iza gola kada su trenirali igrači Hajduka, a onda je postao stameni golman.
Branio je fenomenalno, svet mu se divio, dobijao je nadimke kao što su Veliki Vladimir i Balerina čeličnih šaka, o njemu su ispevane mnoge pesme.

Međutim u Hajduku nije bio dovoljno cenjen. U Hajduku je tretiran kao mali Vlade koji skuplja lopte iza gola.

Sa Splićanima osvaja prvenstva 1950, 1952, 1955. razne nagrade stižu igračima, samo njega zaobilaze.

Na jednoj utakmici u Torinu kada je igrao za reprezentaciju Jugoslavije povredio je oko, a postojala je i mogućnost gubitka vida. Niko iz Uprave Hajduka nije reagovao niti mrdnuo prstom da mu pomogne.

Sam je otišao u Sarajevo na operaciju oka. Deset dana je ležao u bolnici a niko ga nije posetio niti pozvao telefonom. Kada se vratio kući posetio ga je samo maser Božidar Soldo i doneo keks i sok koji je sam kupio.

Posle osvajanja treće titule prvaka Jugoslavije, 1955.godine u gradu je organizovan banket. Ređale su se nagrade za igrače, Beare opet nema nigde.
Ovo je moja poslednja igračka večer sa Hajdukom -rekao je tadašnjem članu Uprave Ivi Purišiću.

Ovo nije bilo prvi put da Beara preti odlaskom. Zato ga niko nije uzimao za ozbiljno. Odluka je u njemu sazrevala godinama i sada je bila zrela i nepokolebljiva.
Veliki Vladimir ujutru posle banketa poslao je telegram u Beograd na adresu Crvene zvezde.
Ako me još uvek želite, javite kad da dođem – napisao je Beara u telegramu.

Zvezda je hitno odgovorila i Beara se spremio za put. Ali kako u tajnosti doći do Beograda.
Telefonski razgovor sa upravom Zvezde obavljen je iz jednog privatnog stana. Čiji je to stan to niko nije uspeo da sazna do dana današnjeg. Nakon toga Vladimir Beara tajno leti za Beograd po usputvima Zvezdinog maga Dr Aleksandra Obradovića.

U poslovnici Jata u Splitu nije mogao da kupi kartu za sebe i ženu. Hajduk je zabranio prodaju karata za igrače Hajduka. Zahvaljući prevari došao je do karata. Slagao je činovnika iz poslovnice da ima odobrenje Hajduka da ide na odmor.

Na aerodrom ga je vozio vozač presednika Hajduka. Mario je bio Vladimirov prijatelj iz detinjstva. Tek na aerodromu kad je čekirao karte rekao je prijatelju gde i zašto ide.
Znaš Mario, eto došlo je vreme da se oprostimo. Oprosti što sam te uvalio u ovo, ali drugog izbora nisam imao. Odlazim iz Hajduka i prelazim u Crvenu zvezdu.

Ni u Zvezdi nije bio cenjen koliko je zaslužio. Iako je imao 32 godine Zvezda ga nije puštala da ide u inostranstvo.

Otišao je na Brione da se požali Josipu Brozu Titu. Tek nakon Titove intervencije dobio je dozvolu za odlazak u inostranstvo i otišao u Nemačku.

Hajduk je tek posle 15 godina oprostio Velikom Vladimiru grehe iz mladosti i Vladimir se vraća u Split.

Najnoviji postovi

Istražite Više

Otkrijte ekskluzivne priče. Pridružite nam se!

Kategorije

Povezani postovi