Za mnoge je 14.februar Dan zaljubljenih, neko će reći Valentinovo, neko sveti Trifun. Iako romantika još uvek stanuje negde u mom srcu za mene je to jedan dan kojeg se rado sećam zbog sportskog dostignuća i ushićenosti zbog rezultata koji je jugoslovenski sportista ostvario na najvećem svetskom takmičenju. Bilo je to 1984.godine na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu.
Sarajevo je bilo centar sveta, grad u podnožju Bjelašnice, Jahorine, Trebevića, Igmana… dočekao je najbolje sportiste sveta. Zagrebčanka Sanda Dubravčić 8. februara zapalila je olimpijski plamen na stadionu Koševo.
U sećanjima svih Sarajlija, ljubitelja sporta ostala su najupečatljivija tri detalja – trijumfi legendarne Njemice Katarine Vit u umetničkom klizanju, neverovatnog britanskog para Džejn Torvil – Kristofer Din i srebrna medalja Jure Franka u veleslalomu…
Baš tu srebrnu olimpijsku medalju u veleslalomu Jure Franko osvojio je 14. februara, na Dan zaljubljenih. Tog dana osvojio je zauvek srca miliona Jugoslovenki i Jugoslovena koji su sa ushićenjem isčekivali kraj trke. Nemam reči kako da opišem kako se sa strepnjom čekao start petorice najboljih koji su bili u konkurenciji za medaljiu i druge vožnje koja će ući u istoriju jugoslovenskog sporta zbog prve medalje za našu nekadašnju domovinu na Zimskim olimpijskim igrama.
Nakon olimpijskog veleslaloma Sarajevo je bilo blokirano. Svi su isčekivali dodelu olimpijskih medalja ispred dvorane Skenderija. Frankovo srebro čekalo je 10.000 Sarajlija. Oni su želeli da podele neviđenu radost sa svojim novim herojom. Sa Valterom modernog doba. Ako je Valter tokom drugog svetskog rata odbranio Sarajevo, Franko je 40 godina kasnije za samo minut, 20 sekundi i 26 stotinki, koliko je trajala njegova druga vožnja, osvojio grad koji su pokušali da osvoje mnogi zavojevači, ali nisu uspeli… Sarajevo, BiH, Jugoslavija te večeri bili su na nogama, slavila se prva zimska olimpijska medalja, pevalo se do dugo u noć.
