Foto:MN Press
Kada je Zvezdan Terzić u junu 2014. godine preuzeo funkciju generalnog direktora Crvene zvezde, klub je bio u veoma teškoj situaciji. Danas, više od decenije kasnije, Terzićeva era može da se posmatra iz mnogo uglova, ali jedan je posebno zanimljiv – kakav je trag ostavila vojska stranih fudbalera koji su prošli kroz Marakanu.
Nisu svi bili pogoci. Naprotiv. Bilo je mnogo igrača kojih se danas malo ko seća, ali bilo je i onih koji su postali deo novije Zvezdine istorije.
Foto:Starsport
Prva velika generacija stigla je u sezoni 2015/16. Luis Ibanjez, Mičel Donald, Hugo Vijeira i Damjan Le Talek bili su među najvažnijim strancima ekipe koja je osvojila titulu i počela da vraća Zvezdu na evropsku mapu. Ibanjez je ostao upamćen po golovima, asistencijama i prekidima, Donald po kapitenskoj traci i autoritetu na sredini terena, dok je Vijeira za relativno kratko vreme postao jedan od najefikasnijih napadača tog perioda. Le Talek je, iako prvobitno doveden kao vezista, završio kao veoma važan štoper.
Godinu kasnije stigao je Gelor Kanga, jedan od najprepoznatljivijih stranaca u istoriji kluba. Njegov karakter, temperament i povremena nepredvidivost često su išli zajedno sa vrhunskim potezima. Gol protiv Krasnodara, kojim je Zvezda izborila plasman u grupnu fazu Lige Evrope, zauzima posebno mesto u novijoj istoriji kluba. Kanga se kasnije vratio i ponovo postao jedan od nosilaca ekipe. Pregled transfera potvrđuje da je njegov prvi dolazak bio među poslovima koji su Zvezdi doneli izuzetnu sportsku vrednost za minimalan trošak.
Uz Kangu je stigao Richmond Boaći, koji je u Zvezdi pronašao ono što prethodnih godina nije uspevao da pronađe u velikim evropskim klubovima – kontinuitet. Golovi u prvenstvu i Evropi učinili su ga jednim od simbola generacije koja je 2017. godine napravila veliki evropski iskorak.
A onda je došla sezona koja je, po mnogima, predstavljala prekretnicu. Milan Borjan, Miloš Degenek i El Fardu Ben postali su deo ekipe koja je preko Salcburga stigla do Lige šampiona. Borjan je godinama bio poslednja linija odbrane i jedan od lidera svlačionice. Degenek je postao sinonim za čvrstinu i borbenost, dok je Ben svojim golovima i dugovečnošću ostavio možda i najveći trag među strancima tog perioda.
U toj generaciji posebno mesto pripada Mirku Ivaniću.
Iako je po mnogim kriterijumima već bio formiran igrač kada je stigao iz BATE Borisova, Ivanić je u Zvezdi napravio potpuno novu dimenziju karijere. Crnogorski reprezentativac nije bio igrač jedne sezone niti fudbaler koji je bljesnuo samo u nekoliko evropskih utakmica. Godinama je bio jedan od nosilaca igre, osvajao trofeje, igrao velike evropske mečeve i postao jedan od simbola Zvezdine dominacije. Zato se njegov transfer s pravom može nazvati jednom od, ako ne i najboljom Terzićevom investicijom u stranog fudbalera.
Uz Ivanića je stigao i Marko Marin, fudbaler sa ogromnim evropskim iskustvom. Njegova karijera u Zvezdi nije bila duga, ali je kvalitet bio neosporan. Marin je posebno značajan jer je pokazao da Zvezda više nije klub u koji dolaze samo anonimni ili igrači u potrazi za novim početkom, već i fudbaleri sa ozbiljnim evropskim pedigreom.
Bilo je, međutim, i potpuno drugačijih primera. Pablo Mouče, Jonathan Cafú, Rajiv van La Parra, Tomané, Mateo García, Žander, Axel Bakayoko, Srđan Spiridonović i još čitav niz stranaca nisu ostavili trag ni približan očekivanjima. Neki su došli sa velikom reputacijom, neki kao talenti, a neki kao pokušaj da se popuni određena pozicija. Zajedničko im je to što su danas uglavnom fusnota u priči o Terzićevom periodu.
Upravo je to možda i najveća karakteristika Terzićevog rada na tržištu stranaca: bilo je mnogo promašaja, ali su najbolji pogoci bili toliko dobri da su promenili Zvezdu.
Osman Bukari je bio jedan od uspešnijih primera novije generacije. Brzina, direktnost i golovi u Evropi učinili su ga veoma važnim igračem, dok je kasnije njegov odlazak pokazao da Zvezda može da razvije i proda kvalitetnog stranog fudbalera.
Još veći kvalitet doneo je Hwang In-beom. Južnokorejski reprezentativac je u Zvezdi proveo samo jednu sezonu, ali je za kratko vreme pokazao da je igrač drugačijeg nivoa. Njegov pregled transfera iz sezone 2023/24 pokazuje koliko je tada Zvezda već bila spremna da ulaže u fudbalere tog profila.
Tu je i Nasser Điga, koji je u Zvezdi postao ozbiljan štoper i kasnije napravio veliki transfer. Takvi primeri pokazuju da se Terzićev model vremenom promenio: od traženja relativno nepoznatih igrača koji mogu odmah da pomognu, ka dovođenju mlađih stranaca sa potencijalom za razvoj i dalju prodaju.
Kada se sve sabere, teško je reći da je Terzić bio nepogrešiv u izboru stranaca. Nije. Bilo je previše igrača koji su došli, odigrali nekoliko utakmica i nestali iz sećanja navijača.
Ali isto tako, teško je osporiti da su Kanga, Ben, Borjan, Donald, Boaći, Degenek, Marin, Bukari, Hwang i pre svih Ivanić ostavili dubok trag.
I upravo zbog njih Terzićeva era neće biti upamćena po promašajima.
Biće upamćena po tome što je Zvezda, posle godina lutanja, ponovo napravila evropski respektabilan klub, a u toj priči stranci su imali ogromnu ulogu.
A kada bih morao da izdvojim jednog, izbor bi bio Mirko Ivanić: nije bio najskuplji, nije imao najzvučnije ime, niti je proveo samo jednu spektakularnu sezonu. Bio je ono što svaki klub želi od pojačanja – igrač koji godinama traje.