Superliga Srbije – SPORTAL KOMBO (Illustration: Studio Origami)
Petnaest domaćih igrača na A-listi. Tako glasi novo pravilo Fudbalskog saveza Srbije. Ideja je jasna – zaštititi domaće fudbalere i otvoriti više prostora za igrače koji treba da budu budućnost srpskog fudbala.
Ali šta ako domaći igrač više nije isto što i srpski reprezentativac ili kandidat za reorezentaciju?
Izvor: fkspartak.com
Od sezone 2026/27 svaki superligaš na A-listi može da ima najviše 30 igrača, ali najmanje 15 njih mora da ima srpski pasoš. Za sezonu 2026/27 Superliga ima 14 klubova, a FSS je objavio nove propozicije takmičenja.
I tu bih promenio naslov i ugao teksta. Ne „Ko izigrava propise“, već nešto mnogo jače: KO ZAPRAVO IZIGRAVA PROPISE?
Novo pravilo FSS trebalo je da zaštiti domaće fudbalere. Umesto toga, otvorilo je pitanje šta uopšte znači biti „domaći“ igrač.
Od sezone 2026/27 klubovi Superlige Srbije moraju na A-listi da imaju najmanje 15 igrača sa srpskim državljanstvom. Istovremeno, ograničen je i broj stranaca koji mogu da budu u zapisniku i na terenu. Ideja je, barem na papiru, jasna: više prostora za srpske fudbalere, manje prostora za uvoz igrača iz inostranstva.
Ali već na početku nove sezone postavlja se mnogo ozbiljnije pitanje:
Da li je FSS zaštitio srpske fudbalere – ili samo srpske pasoše?
Jer to nisu iste stvari.
PASOŠ JE POSTAO KLJUČNA REČ
Po pravilniku, domaći igrač je onaj koji ima srpsko državljanstvo.
To znači da u kvotu domaćih mogu da uđu i fudbaleri koji imaju srpski pasoš, ali za reprezentaciju Srbije ne mogu da nastupaju.
I tu dolazimo do primera koji su gotovo savršena ilustracija problema.
U Crvenoj zvezdi imamo Mirka Ivanića, reprezentativca Crne Gore, Rada Krunića, reprezentativca Bosne i Hercegovine, i Osmana Bukarija, reprezentativca Gane.
Svi imaju srpski pasoš.
Po pravilniku – domaći.
Po kriterijumu reprezentacije Srbije – stranci.
A sada su im se pridružili i Matej Gaštarov, koji je vezan za reprezentaciju Severne Makedonije, i Kristijan Balov, bugarski reprezentativac koji je tokom 2026. dobio srpsko državljanstvo.
Balov je posebno zanimljiv slučaj.
Mladi Bugarin je stigao u Zvezdu tokom leta, a nekoliko nedelja kasnije dobio je srpski pasoš. Time je postao igrač koji može da se koristi kao bonus u domaćem takmičenju.
Fudbalski se ništa nije promenilo. Promenio se pasoš.
NIJE SAMO ZVEZDA
I upravo zato bi bilo pogrešno celu priču svesti na Crvenu zvezdu.
Zvezda ima veliki broj stranaca, ali ona nije jedina.
U Superligi veliki broj stranih igrača imaju i Vojvodina, OFK Beograd, IMT, Radnički 1923, Čukarički, Partizan i drugi klubovi.
To je važno zato što problem nije pitanje jednog kluba.
Problem je sistemski.
Zvanična lista učesnika za sezonu 2026/27 ima 14 klubova.
Ako želimo da ocenjujemo efekte novog pravila, moramo zato da pogledamo svih 14 klubova, a ne samo večite rivale.
Jer nije isto kada klub ima 15 stranaca zato što nema dovoljno domaćih fudbalera i kada drugi klub ima 15 stranaca, ali istovremeno proizvodi desetak mladih srpskih igrača.
Pravilnik ih, međutim, posmatra kroz istu administrativnu kategoriju.
VOJVODINA, OFK, IMT…
Posebno je važno pogledati klubove koji nisu ni Zvezda ni Partizan.
Vojvodina je godinama jedan od najvećih proizvođača domaćih fudbalera, ali i ona u aktuelnom kadru ima značajan broj stranaca.
OFK Beograd i IMT takođe imaju veliki broj igrača iz inostranstva.
I tu dolazimo do paradoksa.
Ako klub dovede stranog fudbalera, on je stranac.
Ali ako taj igrač dobije srpsko državljanstvo, on više nije stranac za potrebe domaćeg takmičenja.
Ako je pritom dovoljno mlad, može da postane i bonus igrač.
Dakle, jedan papir može da promeni njegov status u domaćem fudbalu, iako se njegov odnos prema reprezentaciji Srbije nije promenio ni za milimetar.
A ŠTA JE SA BONUSOM?
Bonus pravilo bi trebalo da bude još snažniji mehanizam zaštite mladih srpskih igrača.
Ali i ovde postoji rupa.
Ako mladi fudbaler iz druge države dobije srpski pasoš, on može da ispuni kriterijum za bonus.
Tako dolazimo do situacije u kojoj mladi reprezentativac Bugarske ili Severne Makedonije može da bude bonus igrač u Srbiji.
To nije zabranjeno. Ali postavlja se pitanje:
Da li je to bila namera FSS kada je uvodio bonus pravilo?
Ako jeste – onda je sve u redu.
Ako nije – onda je propis loše napisan.
NIKO NE KRŠI PRAVILNIK
I ovo treba jasno reći.
Nema dokaza da Zvezda, Partizan, Vojvodina, OFK Beograd ili IMT krše propise time što koriste igrače sa srpskim pasošem.
Naprotiv.
Ako igrač ima državljanstvo Srbije, klub ima pravo da ga tretira kao domaćeg u okviru takmičenja.
Klubovi samo koriste mogućnost koju im pravilnik daje.
Zato nije fer pitanje:
„Ko krši pravila?“
Mnogo je ozbiljnije pitanje:
„Da li pravila omogućavaju da se zaobiđe njihov smisao?“
Izvor: vizual
ZVEZDA I PARTIZAN NISU ISTA PRIČA
I kada se napravi cela liga, biće važno napraviti razliku između klubova.
Zvezda je ekstreman primer jer u njenom slučaju imamo više igrača sa srpskim pasošem koji su reprezentativno vezani za druge zemlje.
Partizan ima sličan fenomen.
Milan Vukotić ima srpski pasoš, ali je reprezentativno vezan za Crnu Goru.
Sada je i Stefan Milić, takođe crnogorski reprezentativac, dobio srpsko državljanstvo.
Ali Partizan istovremeno ima veliki broj mladih igrača koji zaista jesu srpski fudbaleri.
Zato nije dovoljno reći: „Partizan ima toliko i toliko stranaca“.
Treba postaviti drugo pitanje:
Koliko igrača od tih 15 domaćih na A-listi zaista može da igra za Srbiju?
TU BI FSS MOGAO DA PROMENI PRAVILO
Ako je cilj da se razvijaju srpski fudbaleri, onda bi kriterijum trebalo promeniti.
Umesto: 15 igrača sa srpskim pasošem mnogo logičnije bi bilo:
15 igrača koji imaju pravo nastupa za reprezentaciju Srbije.
Još bolje – napraviti kombinaciju.
U računicu bi mogli da ulaze:
-igrači sa pravom nastupa za Srbiju;
-igrači koji su prošli srpske mlađe selekcije;
-igrači koji su ponikli u domaćem fudbalu;
-posebna zaštita igrača mlađih od određene starosne granice.
Tada bi pravilo zaista imalo razvojni smisao.
JER PASOŠ NE STVARA IGRAČA
Srpski pasoš sam po sebi ne čini fudbalera proizvodom srpskog fudbala.
Ne čini ga reprezentativcem Srbije.
Ne znači da je prošao kroz naš sistem.
I ne znači da će ikada igrati za Srbiju.
Zato je moguće da danas imamo apsurdnu situaciju:
klub ima 15 „domaćih“ igrača na papiru, a nekoliko njih nikada neće moći da obuče dres Srbije.
Formalno – sve je ispravno.
Suštinski – cilj može biti potpuno promašen.
ZATO TREBA PREGLEDATI CELU SUPERLIGU
Ako hoćemo ozbiljnu analizu, potrebno je za svih 14 klubova napraviti istu tabelu:
klub – broj licenciranih igrača – broj stranaca – broj igrača sa srpskim pasošem – broj stvarno domaćih igrača – broj naturalizovanih stranaca – broj bonus igrača – broj bonus igrača koji su reprezentativno stranci.
Tek tada ćemo dobiti pravu sliku.
Možda će se pokazati da Zvezda najviše koristi rupu u propisu.
Možda će se pokazati da Partizan koristi istu mogućnost, ali u manjoj meri.
Možda će se pokazati da Vojvodina, OFK Beograd ili IMT imaju još zanimljiviju strukturu.
A možda će se pokazati da je problem mnogo veći:
da gotovo cela Superliga koristi pravilo koje je FSS napravio tako da se domaći fudbaler može zameniti domaćim pasošem.
I onda naslov više nije:
„Ko izigrava propise?“
Nego:
KO JE NAPRAVIO PROPISE KOJE JE TAKO LAKO IZIGRATI?
Ovo je samo jedan od propisa koji izigravaju klubovi Super lige Srbije. Sledi nastavak o izigravanju i drugih propisa.